Choose languageLanguage
Blog

Glasovno komisioniranje za optimizaciju skladišnih procesa u Merkuru

Glasovno komisioniranje za optimizaciju skladišnih procesa u Merkuru
Maja Tepavac
Autor
Maja Tepavac
Datum
11/05/2021

Razgovarali smo sa Primožom Janceom i Francom Burgarom iz kompanije Merkur, kao i sa Alešem Habičem iz Špice. Na primeru Merkurovog skladišta u kom je uveden VoiceXtreme sistem glasovnog komisioniranja razgovarali smo o izazovima rada modernog digitalizovanog skladišta.

undefined

O Merkuru

Merkur je slovenačka kompanija sa tradicijom dugom 120 godina, koja od svog osnivanja nudi proizvode za "uradi sam" projekte. Cilj Merkura je da postane vodeći prodavac tehničke robe u Sloveniji.

Primož Janc je zaposlen u kompaniji više od 20 godina. Počeo je u prodaji, a poslednjih 13 godina radi kao direktor logistike. Uz brojne projekte reorganizacije, uveo je u skladište rad sa mobilnim terminalima, procese za prikupljanje logističkih podataka i VoiceXtreme sistem glasovnog komisioniranja.

Franc Burgar, vođa IT projekata Merkura, se tokom rada u Merkuru takođe brinuo za sprovođenje mnogih projekata kao što su: puštanje u rad rešenja sa mobilnim terminalima, integracija Kasto automatiziranog skladišta i sl.

Naš treći sagovornik je Aleš Habič, vođa prodaje rešenja na području digitalizacije skladišta u kompaniji Špica International. Kaže da u svom radu teži prvenstveno merljivim poboljšanjima u skladišnom poslovanju svojih klijenata. U saradnji sa kupcima postigao je brojne rezultate: poboljšanja uslova rada, povećanja produktivnosti i optimizaciju procesa u lancu snabdevanja Krke, Mercatora, Gorenja, Merkura i drugih slovenačkih kompanija.

Koji su današnji glavni izazovi u skladišnom poslovanju Merkura?

Primož: Najveći izazov je da se pronađe dobar radnik za rad u skladištu. Vremena su takva da pogotovo mlađa populacija nije navikla na fizički rad, nedostaje im i određeni stepen odgovornosti. Sa druge strane, postoji velika fluktuacija, a to znači da se puno vremena posvećuje uvođenju ili edukaciji novih zaposlenih. To rezultira nešto lošijom efikasnošću i nižim kvalitetom rada.

Takođe, vrlo nam je važna bezbednost zaposlenih, jer imamo tešku robu nepravilnih oblika i vrlo lako nešto može da pođe po zlu. Takođe, značajno se promenio poslovni model koji je danas usmeren na snabdevanje kupaca i kompanija u malim količinama, a ne u veleprodaji kao nekada.

Standardi rada su se promenili: potrebna je veća efikasnost i tačnost uz najniže moguće troškove.

Sa kojim se izazovima najčešće suočavaju druge kompanije na području skladištenja?

Aleš: Primoževim izazovima dodao bih probleme sa sezonskom radnom snagom, posebno stranom, gde je izazov razumevanje jezika. Nabavka i dostava materijala i robe usmerena je prema kupcima koji očekuju brzu i tačnu isporuku. Zato su potrebni IT sistemi koji na najoptimalniji način podržavaju procese rada u skladištu.

Dodao bih, međutim, da u nekim industrijama zakonodavstvo nalaže pravila i dodatne zaheve koji se pojavljuju u skladištu i kojima se potrebno prilagoditi. Na primer: u farmaciji je serijalizacija započela prošle godine, jer svaka kutija leka ima svoj serijski broj, a to značajno utiče na proces rada i znači više posla. Slične priče nalazimo u prehrambenoj, automobilskoj i hemijskoj industriji.

Kako bi se ovi problemi mogli rešiti i kako bismo mogli bolje prilagoditi skladište modernom kupcu?

Aleš: Kupac je "kralj", stoga, njegove potrebe moraju biti zadovoljene. Problem bi se mogao podeliti prema vrstama skladišta: ručno upravljana i automatizovana skladišta.

U prvom je ljudska radna snaga najvažnija, pa se moramo zapitati kako možemo pomoći zaposlenima da budu uspešniji, brži. Mislim da je jedno od boljih rešenja na tržištu korišćenje glasovnog komisioniranja, koji je vrlo fleksibilan sistem, a ulaganje u tehnologiju se veoma brzo isplati. Skladišta sa ručnim terminalima uvek su izazov, u njih je teže uvesti automatizaciju zbog neujednačenih skladišnih i transportnih jedinica, ali to je neophodno, a naša praksa takođe pokazuje uspeh njenog uvođenja.

Osim ljudske radne snage, da li postoji mogućnost za autonomne robote?

Aleš: Ovo područje je još uvek novo, mogućnosti uvek ima. Integracija robota mogla bi da zameni beskoristan, manje produktivan posao koji kupac nije voljan da plati. Robot može biti jeftinije rešenje pri transportu palete do otpremne zone. Međutim, puštanje u rad još uvek obavlja čovek.

Jedno od boljih rešenja u poslednje vreme je izbor glasovnog upravljanja skladištem. Kompanije se često odlučuju upravo za ovo rešenje. Šta je uopšte glasovno upravljanje/komisioniranje?

ŠPICA: Glasovno upravljanje ili komisioniranje putem glasa je tehnološko rešenje koje može umnogome da doprinese produktivnosti i smanjivanju grešaka u skladištu. Najčešće se koristi u skladištima sa intenzivnim tempom rada, ili pod teškim radnim uslovima. Ideja je da se magacioneru da alat koji ga može učiniti boljim nego inače, a istovremeno mu dati tehnologiju koja je njegov prirodni način komunikacije, čime se štedi vreme i novac. Rešite se papira, olovke ili terminala u rukama, i jednostavno glasom komunicirajte sa sistemom koji vam daje uputstva, a magacioner odgovara sistemu šta je od zadataka završio. Još jedna prednost sistema je poznavanje stranih jezika pa možete zaposliti strane radnike. Uz sve to - sistem vam omogućava da su vam ruke slobode, a pogled usmeren na izvršavanje aktivnosti prikupljanja robe i kretanja, što direktno utiče na sigurnost zaposlenih.

Dakle, koje kompanije su naprikladnije za uvođenje glasovnog komisioniranja?

Aleš: Kompanije koje puno naručuju, na primer u trgovinskim lancima, kod 3PL pružaoca usluga, zatim u kompanijama sa težim uslovima rada u skladištima (hladne komore). Na početku razgovaramo sa potencijalnim korisnikom i obavezno proučimo poslovne procese, kako bismo uvideli da li su procesi prikladni za primenu naše solucije. Kada procenimo da postoji mogućnost unapređenja procesa, odnosno povećanja produktivnosti predstavljamo potencijalnom korisniku rešenje i sve prednosti koje će postići njegovim uvođenjem. 

Da li postoje kompanije u kojima ovo rešenje ne bi dalo očekivane rezultate?

Aleš: Da, naravno. U kompanijama koje imaju mala skladišta, gde je teško postaviti pravila slaganja.

Franc, zašto ste vi u Merkuru izabrali glasovno upravljanje? Sa kojim izazovima ste se suočili?

Franc: Već neko vreme tražimo tehnologije pogodne za naš način poslovanja, koje bi pomogle da povećamo efikasnost i poboljšamo kvalitet rada.

Ograničeni smo prostorom, pa u povećanju broja zaposlenih nismo videli pravo rešenje. Osim toga, imamo dosta robe u kompletu sa nestandardnim dimenzijama (teža je i glomaznija). Istovremeno se suočavamo i sa različitim uslovima rada (rad na otvorenom, promaja, hladnoća, kiša, letnje vrućine...), pa je bilo neprijatnih događaja, lošijeg kvaliteta rada, oštećenja robe. Nismo bili u mogućnosti da obavimo sve zahtevne poslove u predviđenom vremenu. Тo smo rešavali ranijim dolascima na posao ili produženjem radnog vremena, a to je značilo gomilanje prekovremenih sati. U žurbi se dešavaju i greške ili povrede zaposlenih i oštećenje robe, a to utiče na kvalitet rada i posledično nezadovoljstvo kupaca.

U Merkuru smo već ranije uveli rad sa prenosnim terminalima. Naša glavna dilema bila je da li da uvedemo dodatne prenosne terminale ili da izaberemo sistem glasovnog komisioniranja. Sve prednosti koje smo već naveli u razgovoru, kao što su slobodne ruke, pogled i lakše rukovanje nestandardnim, teškim predmetima u teškim radnim uslovima, uticale su na odluku za izbor glasovnog komisioniranja.

U kom skladištu koristite glasovno komisioniranje?

Franc: Uveli smo ga prvenstveno u skladište gde su artikli velike težinе i nestandardno pakovani artikli, tj. u skladištu hemije gde imamo puno paletarne robe, težih predmeta, kao što su: građevinski materijal, sanitarije, pločice, vodovodne i električne instalacije itd.

Kako ste se uhvatili u koštac sa ovim projektom u Merkuru?

Franc: Projekаt smo započeli uz pomoć Špica tima. Podeljen je u dve faze: analiza procesa u prvoj i validacija sprovođenja u drugoj fazi.

U prvoj smo odredili sve potrebne procese koji će da unaprede naš rad i način integracije sa postojećim WMS sistemom, kao i specifikaciju i količinu potrebne opreme. Rezultat prve faze bila je odgovarajuća dokumentacija i procena projekta.

U drugoj fazi, Špicin tim pripremio je dokumentaciju radova koji su specifični za Merkur, a uglavnom se radilo o postavljanju algoritma za puštanje u pogon koji je bio prilagođen našim zahtevima za pojedine delove skladišta. Zatim smo pripremili razvoj interfejsa na Merkurovoj strani, usavršavanje ELP-a, pravovremenu nabavku opreme, instalaciju softvera. Usledilo je opsežno testiranje, obuka ključnih korisnika i puštanje u rad sa mogućnošću postepenog uvođenja i širenja u nova skladišta.

Koje ciljeve ste postavili na početku?

Franc: Povećanje produktivnosti za oko 15-20%, smanjenje broja radnika, bolji raspored skladišnog prostora i optimizaciju u svim segmentima procesa. Izabrani sistem u planiranim skladištima uzeo je u obzir mogućnost proširenja, a po potrebi i širenja na druge lokacije.

Postojeći prenosni terminali polako će zastareti i moraće da budu zamenjeni. Postoji mogućnost da će nova glasovna tehnologija biti uvedena u sve delove skladišta. Računali smo da će se investicija isplatiti za dve godine. Istovremeno smo postavili tri šeme baze podataka na softveru ORACLE - razvoj, testiranje i proizvodnja. Sve se odvija na osnovnom nivou.

U jednom smeru prenosimo komisione naloge, artikle i lokacije, a nazad preuzimamo transportne jedinice koje potom obrađujemo u ERP-u

Kako ste motivisali i uključili svoje zaposlene?

Primož: S obzirom na situaciju u kojoj se Merkur našao pre deset godina, važno je znati da nismo imali velike mogućnosti za ulaganja na tehnološkom polju. Uglavnom smo se bavili projektima reorganizacije, prostornim projektima. Kadа smo pomenuli da tražimo novu tehnologiju koja će da pomogne u komisioniranju, nije bila potrebna posebna motivacija. Zaposleni su se upoznali sa glasovnim upravljanjem posle dobijanja saglasnosti uprave. Predstavili smo to kao pomoć za lakši rad, u težim radnim uslovima. Posle toga se i kvalitet rada značajno poboljšao.

Koliko saradnika je učestvovalo u projektu?

France: Tri saradnika iz zagrebačke Špice, vođa projekta iz ljubljanske Špice. Iz Merkura smo sarađivali Leon iz logistike i ja (iz informatike), po potrebi smo u fazu analize uključili i druge saradnike. Učestvovala su još tri programera u informatici.

Koji su konačni rezultati projekta?

Primož: Početkom godine počeli smo da koristimo voice u malom delu skladišta. Koristimo ga ozbiljnije gotovo pola godine. S obzirom na trenutnu situaciju sa pandemijom, mogu da kažem da je veoma teško govoriti o bilo kakvim konkretnim rezultatima. Veoma je teško upoređivati ​​sa prethodnim godinama koje su sa poslovnog stanovišta bile normalne. Ipak, mogu da kažem da postoje vidljivi efekti poboljšanja efikasnosti i kvaliteta rada, a glasovno komisioniranje takođe je značajno poboljšalo organizaciju rada i urednost skladišta.

Da li biste rekli da zaposleni sada imaju bolje uslove rada?

Primož: Definitivno je mnogo lakše edukovati zaposlene, zaposleni su praktično nezavisni posle 2-3 dana. Ranije smo za takvo uvođenje trošili 7-14 dana. Uslovi su se najviše poboljšali za zaposlene u težim radnim uslovima, posebno u zimsko vreme. Ukratko, štedimo puno vremena u poređenju sa nekadašnjim načinom rada.

Da sumiramo godinu, koliko ste zadovoljni projektom, da li ste postigli svoje ciljeve?

Primož: Biranje implementacije voice-a za nas je veliki iskorak u smeru kvaliteta rada, efikasnosti, bezbednosti zaposlenih. Poslednjih godina nismo imali priliku da ulažemo u poboljšanje tehnologije. Radujemo se pozitivnim povratnim informacijama zaposlenih. Možda će biti vreme za prave analize sledeće godine, ali usuđujem se sada da kažem da će se očekivanja u potpunosti ispuniti.

Šta je sa očekivanjima menadžmenta?

Primož: Mislim da je uprava zadovoljna, jer svoje KPI menjamo u smeru poboljšanja, posebno na kvalitetu rada i smanjenim troškovima.

Kako ste zadovoljni sa Špicom?

Primož: Od samog početka pokazala se kao veoma korektan partner. Definitivno nam je dobro došlo njihovo iskustvo koje je takođe znatno olakšalo sprovođenje celokupnog projekta, koji se implementirao malo duže nego šta se očekivalo, ali mogu da kažem da smo u konačnici veoma zadovoljni sprovođenjem i saradnjom.

Kakvu budućnost predviđate za Merkurovu logistiku?

Primož: Teško je predvideti skladišne ​​poslove u budućnosti. Iznad svega, želimo da bude što manje vanrednih slučajeva; želimo da doživimo prostornu ekspanziju uz tehnološki razvoj; kako bismo što više i što lakše zadovoljili želje i potrebe naših kupaca i dostavne službe. Cilj nam je da budemo jedan od onih pozitivnih članova lanca snabdevanja koji bi mogao igrati istaknutu ulogu sa najnižim mogućim troškovima i najboljim mogućim kvalitetom rada, za šta smatram da smo sposobni.

Koliko je ŠPICA zadovoljna projektom? Da li ste postigli svoje ciljeve i pomogli u transformaciji Merkura?

Aleš: Zadovoljan sam ako je klijent zadovoljan. Drago mi je što su se javili i pristali da javno kažu da su zadovoljni celom pričom. Isto tako mi je drago da smo zajedno uspeli i dali sve od sebe da napravimo sjajnu priču. Primož je između redova spomenuo da su postigli svoje ciljeve, možda su ih čak i premašili. Suma sumarum ŠPICA je veoma zadovoljna što je svojim rešenjima i znanjem mogla pomoći Merkuru u njihovom uspehu. Važno je, naravno, da možemo izgraditi poverenje i za sledeće projekte.

Ukoliko ste zainteresovani na koji način da unapredite vaše poslovanje, kontaktirajte nas.

Za izvorni tekst i snimljenu verziju intervjua kliknite ovde.